Grejanje bez dileme - kako do tople zime uz što manje troškove

Konačno su stigli hladni dani i sasvim je pravi trenutak da se još jednom vratimo večnoj temi - grejanju. Na desetine različitih iskustava i mišljenja kruži među ljudima, od stanova u kojima se uživa u blagodati centralnog grejanja, do onih koji se oslanjaju na sopstvenu peć, gas ili električnu energiju. Uvek se iznova postavlja pitanje šta je najekonomičnije grejanje, a odgovor nije jednostavan jer zavisi od kvadrature, izolacije, dostupnosti energenata i navika ukućana. Kroz ovaj tekst probaćemo da sumiramo sva ta dragocena svedočanstva - bez imenovanja i bez pozivanja na pojedinačne izvore - kako bismo lakše odlučili kako da se izborimo sa zimom.

Čar i mane centralnog i daljinskog grejanja

Kada neko kaže centralno grejanje, prva pomisao je stan u kojem je toplo od hodnika do kupatila, bez cimanja oko loženja i bez pepela. I zaista, mnogi tvrde da je to najudobniji vid grejanja - dovoljno je da ga toplana pusti i da zaboravite na sve, čak ponekad morate i prozor da otvorite. Ipak, priča ima i drugu stranu. Centralno se najčešće plaća cele godine, pa i leti kada je napolju plus četrdeset, račun za grejanje stiže redovno. U mnogim gradovima, grejna sezona počinje tek kada temperatura vazduha padne ispod propisane granice, što znači da u oktobru može da bude hladno kao u aprilu, a radijatori mlaki. Noću se grejanje gasi, pa oni koji rade do kasno ili ustaju rano, dogrevaju se na druge načine.

Prednost je što nema prljanja, dimnjaka, ni magacioniranja ogreva. Međutim, cena daljinskog grejanja značajno varira - neki stan od pedeset kvadrata plaća nekoliko hiljada dinara mesečno, drugi i po desetak, a sve zavisi od toplifikacione zone i podstanice. Zato se često čuje rečenica: „super mogu reci samo blago onima koji imaju dobro centralno grejanje uvek i sto je jos vaznije svugde toplo a jeftino“. Ali realnost je da se mnogi žale na mlake radijatore i visoke račune, pa kombinuju centralno sa ta pećima, norveškim radijatorima ili čak klimom.

Gas - povoljan samo na prvi pogled?

Gas je dugo važio za najjeftiniji energent, posebno za one koji su uspeli da se priključe na gasovod. Gasifikacija je u ekspanziji, ali nije svima dostupna - cena priključka od preko hiljadu evra plus kotao i ugradnja, mnogima deluje skoro kao naučna fantastika. Ipak, oni koji su se odlučili za gas često ističu da je praktičan: nema prašine, nema dima, ne prlja se kuća, a računi se plaćaju po potrošnji, što je za razliku od drva ili uglja znatno fleksibilnije. Programiranjem radijatora moguće je uključivati grejanje samo ujutru dok se svi ne raziđu na posao, i uveče po povratku, što u malom stanu čini čuda za budžet.

Međutim, gas je u mnogim delovima Srbije postao preskup. U Vojvodini, u Bačkoj, a naročito u Sremu, cene su višestruko veće nego u Beogradu ili mestima sa razvijenom gasnom mrežom. Velika kuća od preko dvesta kvadrata, pa makar i sa odličnom izolacijom, može da iznedri zimske račune i preko dvadeset hiljada dinara mesečno. Tome treba dodati i opasnost od nestabilnih isporuka - setimo se samo prekida ruskog gasa i panike koja je nastala. Tako da mnogi koji se greju na gas, u međuvremenu nabave i neku alternativu: pec na drva ili bar električni grejač, da ne ostanu na hladnom.

Struja - više lica jedne energije

Električna energija je verovatno najčešća tema kada se povede razgovor o grejanju. Jedni kažu da je to najskuplji način grejanja, drugi se kunu da im je najjeftiniji. Tajna je u - kako. Ukoliko se koristi klasična grejalica, uljani radijator ili kvarcna peć, i to po višoj dnevnoj tarifi, računi lako odlaze u crvenu zonu, a iznosi postaju astronomski. Ali, iskustva pokazuju da postoji način da se i sa strujom postigne ekonomičnost.

TA peći - akumulacija toplote po nižoj tarifi

TA peć (toplotno-akumulaciona peć) dugo je bila sinonim za najjeftinije grejanje na struju. Princip je jednostavan: puni se noću, kada je struja nekoliko puta jeftinija (od ponoći do osam ujutru), a preko dana isijava toplotu bez uključivanja, ili samo povremeno uključuje ventilator. Mnogi stanari, naročito u novijim zgradama sa dobrom izolacijom, pričaju da ovakva peć od dva i po kilovata greje stan od pedeset kvadrata, a da račun za struju ne prelazi četiri ili pet hiljada dinara, uključujući i bojler i ostale potrošače. Naravno, važno je da stan ima dvotarifno brojilo i da peć bude pravilno dimenzionisana. Dve manje TA peći od po 2,5 kW mogu ravnomernije da zagreju prostor nego jedna velika.

Mana je što su peći teške, pune cigala i vune, pa je transport na sprat mali poduhvat. Takođe, neki su primetili da se u uglovima, naročito ako su slabo izolovani spoljni zidovi, javlja kondenz i buđ, jer toplota ne prodire dovoljno. Zato se ponekad kombinuju sa mermernim pločama ili malom grejalicom u kupatilu.

Norveški radijatori - lepota i efikasnost

Sve više se može čuti za norveške radijatore - tanke bele ploče koje se kače na zid, sa termostatom i modernim dizajnom. Oni ne akumuliraju toplotu kao TA peći, ali su izuzetno udobni i lako se podešavaju. Ljudi koji ih imaju pričaju da, uz dobru izolaciju, grejanje na norvežane može biti sasvim ekonomicno. Primeri iz prakse govore da stan od sedamdesetak kvadrata, okružen drugim stanovima i sa PVC stolarijom, u decembru i januaru potroši oko sedam do devet hiljada dinara za struju, dok je van grejne sezone račun znatno niži. Ako se uporedi sa centralnim grejanjem koje se plaća i leti, na godišnjem nivou može biti i jeftinije.

Ključna stvar je kalibracija - norveški radijatori se pale na određenu temperaturu i automatski gase kad dostignu željeni stepen. Prostor brzo postaje prijatan, a vazduh se ne isušuje kao kod nekih klasičnih grejalica, što je posebno važno za porodice sa malom decom. Naravno, treba ih birati po jačini (www snazi), a neki modeli su skuplji - Beh, Adax, ali postoje i pristupačnije varijante koje takođe dobro greju.

Inverterske klime - grejanje do minus dvadeset

Klima uređaj nije samo za leto - inverterske klime mogu da greju i na spoljnim temperaturama do minus dvadeset stepeni. Iako su skuplje od običnih, one troše manje struje i efikasno održavaju toplotu. Iskustva onih koji su ih ugradili govore da se cela kuća ili stan može grejati uz iznenađujuće niske račune, pod uslovom da je izolacija solidna. Naravno, na velikim minusima kapacitet opada, pa klima od 3,5 kW tada radi kao da ima 2,5 kW, ali i dalje predstavlja odličnu dopunu TA pećima ili radijatorima. Ipak, mnogi su skeptični i kažu da im je toplota iz klime nekako „mlaka“ i da se zidovi ne ugreju dubinski, pa radije kombinuju više izvora.

Čvrsto gorivo: drva, ugalj, pelet - klasika i nove varijante

U kućama, pogotovo u ruralnim područjima, i dalje dominira grejanje na drva i ugalj. Tu su šporeti, smederevci, kaljeve peći, alfa plam kamini - tehnologija koja se prenosi generacijama. Ono što se najviše čuje od korisnika je da „ništa tako lepo ne zagreje prostor kao kaljeva peć“. Zaista, toplota koja zrači iz pune keramike ili kamena je prijatna i dugo se zadržava. Sa druge strane, dovlačenje drva, cepanje, držanje zaliha, loženje i - neizbežan pepeo i prašina - predstavljaju svakodnevno mučenje. Ipak, za kuću od sedamdesetak kvadrata, godišnja potrošnja od šest do osam kubika drva, uz dodatak par tona uglja, može da se uklopi u nekoliko stotina evra, što je značajno manje od gasa ili električnog kotla.

Ugalj, naročito onaj kvalitetniji, kameni ili mrki, daje veću kaloričnu moć, ali zato prlja kao malo šta. Kotlarnica u podrumu je idealno rešenje, jer se onda sav nered zadržava van stambenog prostora. Takođe, kotlovi na čvrsto gorivo su često povezani sa centralnim grejanjem u kući, što znači da greju radijatore u svim prostorijama. Loži se dva do tri puta dnevno, a moderna automatika može da prebaci na gasni kotao kada se vatra dogasi - ovo je kombinacija koja se sve više preporučuje kao najekonomicnije za veće kvadrature.

Pelet - mali valjkasti komadići od presovane piljevine i ostataka drveta - u poslednje vreme dobija na popularnosti. Zašto? Zato što je čist (ostaje samo šaka svetlog praha na svakih nekoliko dana), a cena tone se kreće slično kao ugalj. Pelet se ubacuje u poseban kotao sa rezervoarom, pa se može programirati automatsko doziranje, što praktično znači da nema stalnog loženja. Naravno, početna investicija u kotao na pelet i dimnjak nije mala, ali se dugoročno isplati - za kuću od sto dvadeset kvadrata troši se između trideset i šezdeset kilograma dnevno, zavisno od spoljne temperature. Osim toga, pelet je ekološki prihvatljiv i podstiče domaću proizvodnju.

Za manje prostore, male peći na drva, poput onih od MBS Here, Happy, Prity ili čuvenih bugarskih peći, mogu biti odličan izbor. Jedna takva peć od osam kilovata, uz malu staklenu vratnicu, može da zagreje sobu od dvadeset kvadrata, a ako su vrata otvorena, i hodnik i susedne prostorije. Naravno, važi pravilo: bez izolacije, i najbolja peć će trošiti više nego što se očekuje.

Podno grejanje i geotermalni sistemi - korak ispred

Kada se govori o najekonomičnijem grejanju, neizostavno se pominju toplotne pumpe. One crpe energiju iz podzemnih voda ili tla i prenose je u kuću, uz minimalnu potrošnju električne energije. Sasvim je realno da ceo sistem radi sa pet puta manje struje nego što bi bilo potrebno za direktno grejanje. Neki su se odlučili za ovakvo rešenje i posle prve grejne sezone priznali da im je najtoplije u duši: za stan od sto deset kvadrata, račun za grejanje u januaru bio je tek tri hiljade dinara. Naravno, ugradnja je skuplja (pumpe od dve do četiri hiljade evra), a potreban je i termalni izvor, odnosno bunar. Ipak, ko planira da gradi kuću, to je investicija koja se vraća za nekoliko godina.

Podno grejanje takođe budi različite emocije. Jedni ga hvale jer vam je odozdo toplo, nema vidljivih radijatora, a temperatura se širi ravnomerno. Drugi su pak oprezni - podiže se prašina, a i šire se krvni sudovi u nogama (mada lekari kažu da je sve to u redu dok temperatura poda ne prelazi trideset stepeni). Najčešće se podno grejanje izvodi kao dopuna, posebno u kupatilu, gde je osećaj miline stati na tople pločice usred zime neprocenjiv. Ako se odlučite za električno podno grejanje sa tankim trakama, ono može biti vrlo ekonomičan vid dogrevanja, naročito u kombinaciji sa jeftinom noćnom strujom.

Bez dobre izolacije nema ni ekonomičnog grejanja

Ma koliko se ulagalo u peći, kotlove i radijatore, da imate i deset tona uglja, ako vam toplota odlazi kroz tanke zidove i prozore koji ne dihtuju - džaba ste krečili. Sa svih strana se ponavlja mantra: „svako grejanje će biti ekonomično ako imaš izolaciju“. I zaista, razlika od četiri do pet stepeni u prostoriji posle postavljanja spoljne termoizolacije (stiropor, stirodur, demit fasada) nije zanemarljiva. Čak i u starim kućama sa debelim zidovima - postavljanje izolacije prepolovi račune za grejanje. Mnogi su posvedočili da su, nakon što su obložili kuću stiroporom, mogli da zavrnu pola radijatora i da temperatura bude prijatnih dvadeset dva stepena.

Bitno je i da se zapti svaki otvor - dobra PVC stolarija, ulazna vrata koja dihtuju, a i zatvaranje roletni noću pomaže da se zadrži toplota. Za one koji su u podstanarskim stanovima, pa ne mogu da rade velike zahvate, savet je da se bar sa unutrašnje strane stave folije sa vazdušnim komorama na prozore, ili da se prostor ispod vrata zaštiti od promaje. Čak i obično spuštanje roletni može da napravi razliku od dva stepena.

Projektanti upozoravaju da unutrašnja izolacija nije uvek najsrećnije rešenje, jer može doći do kondenzacije, pa je bolje spolja postaviti dovoljno debeli sloj. Za novogradnju, najpametnije je projektovati kuću sa jakom termoizolacijom i termičkom masom (zidovi od cigle koji akumuliraju toplotu), pa se onda može birati i jeftiniji energent - jer gubici toplote su svedeni na minimum. Pasivne kuće, koje se greju sa dve sijalice, za sada su retkost, ali svedoče o tome gde ide budućnost.

Kombinovanje sistema - zlatna sredina

Sve više ljudi uviđa da je kombinovanje više izvora grejanja najpametniji izbor. Na primer, u dnevnoj sobi kamin na drva za ugođaj i glavnu toplotu, a u spavaćim sobama norveški radijatori koji se uključe po potrebi. Ili - TA peć kao baza, a inverterska klima za dogrevanje kada napolju nije preveliki minus. U kupatilu mali električni radijator ili grejalica sa termostatom da se uključi pola sata pre kupanja. Oni koji imaju velike kuće, često postavljaju kotao na čvrsto gorivo sa rezervoarima tople vode i automatikom koja prebacuje na gas ili el. kotao kad vatra dogori, tako da niko ni ne primeti prelaz. Na taj način, i kada nestane gasa, i kada poskupi struja, u kući je i dalje toplo, a domaćinstvo nije rob jednog energenta.

Naravno, finansijski momenat u startu ume da bude prepreka. Ali sve zavisi od prioriteta. Neki su odlučili da odvoje veću sumu za toplotnu pumpu i izolaciju, jer računaju da će se za desetak godina itekako isplatiti. Drugi, koji žive u iznajmljenom stanu, pribegavaju manjim trikovima - nabavka polovne TA peći, štedljivi uljani radijator sa termostatom ili jednostavno odlazak u toplije krajeve stana (kod komšija koji bolje greju).

Zaključak: svako grejanje ima svoju računicu

Još uvek traje debata da li je centralno grejanje najekonomičnije, ili je to grejanje na struju (TA peći), dok treći zaziru od gasa i vraćaju se drvima. Iskustva pokazuju da nema univerzalnog odgovora. Za stan u Beogradu sa starom stolarijom i bez izolacije, centralno grejanje po kvadraturi može biti manje bolno nego etazno na struju. Za kuću na selu sa sopstvenom šumom, drva su i dalje neprikosnovena. Ako ste u mogućnosti da uložite u izolaciju, bilo koje grejanje postaje pristupačnije.

U svakom slučaju, pametno je osluškivati tuđa iskustva, ali i znati sopstvene okolnosti: koliko ste kod kuće, da li imate malu decu, kakva vam je orijentacija stana. Najekonomičnije grejanje ne počinje od kotla, već od zdravog razuma - zatvoriti sve pukotine, ne grejati prazne sobe, spustiti roletne po noći, iskoristiti jeftinu tarifu i ne ići u crvenu zonu. A kada sve zakaže, uvek ostaje topla reč: „nema zime za onog ko voli“ - mada, iskreno, malo toplog radijatora ili pucketanje vatre u kaminu ipak daje potpuno drugu dimenziju zimskim mesecima.

Bilo da ste se opredelili za kaljevu peć, TA peć, norveške radijatore ili gas - najvažnije je da vam u kući bude prijatno, a da vas ne uhvati muka od računa. Dobra izolacija i dobro osmišljen sistem grejanja su zlatni standard, pa neka vam naredni hladni dani prođu u udobnosti.