Povrtarstvo na terasi, u plasteniku i maloj bašti: vodič za početnike

Povrtarstvo na terasi, u plasteniku i maloj bašti: od hobija do ozbiljnog prinosa

Povrtarstvo na terasi, balkonu, u dvorištu ili malom plasteniku sve je popularnije. Ljudi koji žive u stanovima često žele da uzgajaju sopstveno povrće, začinsko bilje i čak voćke u saksijama. Motivacija je različita: svežina, ukus, ušteda, zdraviji način ishrane, ali i zadovoljstvo koje dolazi kada uberete prvi plod. Ipak, mnogi početnici brzo odustanu jer ne znaju kako da organizuju prostor, koliko vode biljkama treba, kada da prihranjuju i šta je zaista realno gajiti u kontejnerima. Ovaj vodič objedinjuje praktična iskustva ljubitelja povrtarstva i daje smernice za uspešnu sezonu, bez obećanja da će sve uspeti iz prvog pokušaja.

Najvažnije je početi sa realnim očekivanjima. Ako imate samo par saksija na terasi, ne možete očekivati tone povrća. Ali možete imati sveže začine, nekoliko paradajza, rotkvice, salatu i jagode. Ako imate mali plastenik, mogućnosti se šire. Ako imate parče zemlje, pred vama je prava bašta. Bez obzira na prostor, principi su slični: sunce, voda, zemljište, temperatura i redovan nadzor. U nastavku ćemo proći kroz sve faze, od planiranja do berbe, sa posebnim osvrtom na povrtarstvo u plasteniku, na terasi i u malim kontejnerima.

Zašto gajiti povrće na terasi ili u plasteniku

Povrtarstvo na terasi nije samo hobi. Ono menja odnos prema hrani. Kada sami posadite cherry paradajz, rotkvice ili začinsko bilje, znate šta ste koristili tokom uzgoja. Mnogi izbegavaju hemijska sredstva i oslanjaju se na prirodne preparate, kompost i koprivu. To ne znači da će svaki list biti savršen, ali znači da će ukus biti drugačiji. Ljudi koji su probali svoje povrće često kažu da je razlika ogromna, naročito kod paradajza, salate i jagoda.

Drugi razlog je praktičnost. Začinsko bilje u saksijama uvek je pri ruci. Peršun, bosiljak, timijan, ruzmarin, mirođija i origano mogu da rastu na nekoliko desetina centimetara od kuhinje. Nema potrebe da kupujete vezicu koja će uvenuti za dva dana. Osim toga, biljke na terasi deluju dekorativno. One nisu samo hrana, one su i zelenilo koje oplemenjuje prostor. Mnogi otkriju da im je rad sa biljkama opuštajući, gotovo terapijski.

Plastenik donosi produženu sezonu. U njemu se salata može gajiti i van glavne sezone, rasad se bolje čuva, a neke biljke mogu da prežive i prve hladnoće. Mali hobi plastenik nije isto što i profesionalni plastenik sa grejanjem, ali može da posluži za zaštitu od kiše, vetra i blagih mrazeva. Važno je znati njegove granice. Ako temperatura spusti ispod nule, tanka folija neće spasiti biljke. Zato se u mini plasteniku najbolje sade otpornije kulture i koristi se kao produžetak sezone, a ne kao zamena za grejanu baštu.

Planiranje prostora pre prve setve

Pre nego što kupite seme ili sadnice, zastanite i pogledajte prostor. Na terasi je najvažnije koliko sunca dobija. Većina povrća traži najmanje šest sati direktne svetlosti dnevno. Ako je terasa na istočnoj strani, imaćete jutarnje sunce, što je odlično za salate, začinsko bilje i jagode. Zapadna strana donosi jako popodnevno sunce, koje može da bude previše za mlade biljke. Južna strana je najtoplija i najsvetlija, ali leti može da zahteva senčenje. Severna strana je najzahtevnija, jer ima malo direktnog sunca. Tada se treba okrenuti lisnatom povrću, začinima koji podnose senku i eventualno upotrebi dodatne rasvete.

Vetar je drugi faktor. Visoke zgrade stvaraju promaju koja može da polomi stabljike, osuši listove i prevrne saksije. Ako je terasa na vetrovitom mestu, koristite zaštitne mreže, paravane ili grupišite saksije. Teške posude su stabilnije. Plastenik treba dobro učvrstiti, jer vetar lako odnese konstrukciju. Mnogi početnici kupe mali plastenik, montiraju ga, a onda ih iznenadi oluja. Zato se pre montaže proverava nosivost i način pričvršćivanja.

Nosivost terase je takođe važna. Zemlja je teška. Velike saksije, žardinjere i kontejneri napunjeni vlažnom zemljom mogu imati ozbiljnu masu. Ako živite u stanu, rasporedite teže posude uz nosive zidove i izbegavajte da sve stavite na jedan kraj. Za male površine često su praktičnije plastične posude, tkani džakovi za uzgoj i lagane žardinjere. One nisu samo jeftinije, nego i lakše za manipulaciju.

Izbor posuda i kontejnera

Povrtarstvo u saksijama zahteva dublje posude nego što većina ljudi misli. Paradajz, paprike i krastavci razvijaju snažan koren. Ako je saksija plitka, biljka će ostati kržljava, slabije će rađati i brže se sušiti. Cherry paradajz može da uspe u saksiji od deset do dvadeset litara, ali je bolje da bude i veća. Paprike i čili papričice zadovoljavaju se manjim posudama, oko pet do deset litara. Začinsko bilje može u manje saksije, ali peršun, mirođija i bosiljak vole dublje posude zbog korena.

Drenaža je obavezna. Na dno posude stavite sloj šljunka, keramičkih komadića ili stiropora, a zatim zemlju. Ako voda stoji u dnu, koren će istruliti. To je jedna od najčešćih grešaka kod zalivanja u plasteniku i na terasi. Isto važi i za žardinjere. One često imaju samo nekoliko rupica, koje se lako zapuše. Proverite ih pre sadnje i po potrebi ih proširite.

Kante, kofe, plastične gajbice i džakovi mogu da posluže kao improvizovane posude. Ako koristite džakove za uzgoj, napunite ih do vrha, a višak savijte nadole. Tako dobijate stabilan kontejner. Kante od boje ili hrane moraju biti čiste i netoksične. Nikada ne koristite posude u kojima su bile hemikalije, ulja ili nepoznate tečnosti. Biljke upijaju ono što je u zemlji, a vi posle jedete plodove.

Zemljište i supstrat za kontejnere

Zemljište za saksije nije isto kao zemlja iz bašte. Ono mora da bude rastresito, propusno i bogato hranljivim materijama. Gotovi supstrati za povrće i cveće su dobra osnova. Mogu se mešati sa kompostom, zrelim stajnjakom, peskom i malo drvenog pepela. Stajnjak nikada ne sme da dođe u direktan kontakt sa korenom mlade biljke, jer može da je sprži. Zato se koristi dobro odležao stajnjak ili kompost, pomešan sa zemljom.

Kvalitet zemljišta se ogleda u tome kako zadržava vlagu, a opet propušta vodu. Ako je zemlja previše peskovita, voda brzo otiče i biljke su stalno žedne. Ako je previše glinovita, voda se zadržava i koren se guši. Idealna mešavina za saksije često sadrži humus, treset, kompost i malo peska. Za plastenik je dobro da zemljište bude bogato organskim materijama, ali i da se redovno obnavlja. Posle nekoliko sezona, zemlja u kontejnerima gubi strukturu i hranljive materije.

pH vrednost je važna, ali mnogi početnici ne moraju da je mere. Većina povrća voli blago kiselo do neutralno zemljište, između 6 i 7. Ako biljke slabo napreduju, listovi žute ili se suše, možda je problem u zemljištu. Tada pomaže dodatak komposta, malo pepela ili zamena dela supstrata. U plasteniku se zemljište često zasoli zbog đubriva, pa je povremeno ispiranje čistom vodom korisno.

Setva i proizvodnja rasada

Setva počinje izborom semena. Organsko seme, stare sorte i domaće seme često daju zdrave biljke, ali nisu garant da će sve uspeti. Hibridno seme nije isto što i genetski modifikovano. Hibridi mogu dati odličan rod u prvoj godini, ali ako sačuvate seme iz njih, sledeće godine rezultat može biti slabiji. Zato mnogi uzgajivači radije koriste stare sorte i sami čuvaju seme. To je posebno važno kod paradajza, paprike i salate.

Rasad se najčešće pravi u malim posudama, čašama ili kontejnerima. Seme se stavlja na dubinu koja zavisi od kulture. Paradajz se seje pliće, oko pola centimetra do centimetar. Paprike i čili papričice vole toplo i klijaju duže, nekada i tri nedelje. Salata i rotkvice niču brzo ako je temperatura umerena. Bosiljak traži toplinu i svetlost. Peršun klija sporo i može da mu treba dve do tri nedelje.

Kada biljke proklijaju, potrebno im je mnogo svetla. Ako se drže na tamnom mestu, stabljike se izduže i postanu tanke. Takve biljke se teško oporavljaju. Zato se posude drže na prozoru, ali ne previše blizu hladnog stakla. U plasteniku je svetlost obično bolja, ali treba paziti na pregrevanje. Mlade biljke se zalivaju mlakom, ustajalom vodom, najbolje prskanjem po površini. Previše vode može da izazove trulež.

Pikiranje i presađivanje

Kada biljke dobiju prve prave listove, sledi pikiranje. To znači da se iz guste setve presađuju u veće posude. Paradajz se pikira kada ima dva do tri para listova. Tada se pazí da se ne ošteti koren. Biljka se presađuje dublje nego što je bila, jer paradajz razvija dodatni koren na stabljici. Paprike se presađuju pažljivo, jer im je koren osetljiviji. Salata i rotkvice se mogu sejati direktno, ali ako su posejane gusto, moraju se razrediti.

Razređivanje je važno. Ako ostavite previše biljaka u istoj posudi, one se takmiče za vodu, svetlost i hranljive materije. Rotkvice neće formirati koren ako su preguste. Salata će ostati sitna. Paradajz će imati slabiji rod. Zato se višak biljaka uklanja makazama ili pažljivo čupa, a ne povlači, da se ne pokida koren preostalih biljaka. Mnogi početnici greše jer im je žao da izbace biljke, pa na kraju sve propadne. Bolje je imati manje, zdravijih biljaka.

Presаđivanje u plastenik ili na otvoreno radi se kada prođe opasnost od mraza. U zavisnosti od klime, to je od aprila do maja. Pre presađivanja, biljke se mogu navikavati na spoljne uslove, tako što se danju iznose napolje, a noću vraćaju unutra. To se zove kaljenje. Ono smanjuje stres i povećava šansu da se biljke prime.

Zalivanje i vlaga

Zalivanje je najčešći izvor problema. Povrće u saksijama ne voli ni sušu ni preteranu vlagu. Paradajz voli vlažno, ali ne mokro zemljište. Krastavci i tikvice traže više vode. Salata voli ravnomernu vlažnost. Začinsko bilje je uglavnom umereno. Najbolje je zalivati ujutru ili uveče, kada je hladnije. Preko dana se voda brzo gubi, a kapi na listovima mogu da deluju kao sočivo i izazovu ožegotine.

Zalivanje kap po kap je odlično za terasu i plastenik. Može se napraviti od plastičnih flaša sa nekoliko rupica. Flaša se napuni vodom, zatvori i postavi pored biljke, tako da voda polako kaplje u koren. Na taj način biljke imaju stalnu vlagu, a vi ne morate da zalivate svaki dan. U plasteniku se često koristi sistem sa crevima, ali za mali prostor dovoljne su flaše i ručno prskanje. Ustajala voda je bolja od vodovodske, jer je temperatura bliža zemljištu i manje hladi koren.

Orošavanje listova je korisno kod nekih biljaka, ali ne svih. Paradajz voli jutarnje orošavanje, ali ne po jakoj vrućini. Salata voli vlagu na listovima. Bosiljak može da dobije bolest ako je stalno mokar. U plasteniku je vlaga često visoka, pa treba provetravati. Ako se na foliji skuplja kondenzacija, to je znak da je vazduh previše zasićen. Otvaranje plastenika danju smanjuje rizik od plamenjače i drugih gljivičnih oboljenja.

Prihrana biljaka

Đubrenje je važno, ali umereno. Previše đubriva može da izazove nagli rast listova bez plodova, a može i da sprži koren. U saksijama se hranljive materije brže ispiraju, pa je prihrana potrebna češće nego u bašti. Najbolje je koristiti organska đubriva: kompost, zreo stajnjak, humus, pepeo, tečno đubrivo od koprive. Kopriva je poznata kao prirodni preparat koji jača biljke i štiti ih od nekih bolesti. Potapa se u vodu nekoliko dana, procedi i razblaži. Njome se zalivaju koreni ili prskaju listovi.

Koprivu treba brati sa čistih površina, daleko od prometnih puteva i prskanih njiva. Ako se ostavi duže u vodi, dobija se jače đubrivo, ali i neprijatan miris. Razblažuje se vodom pre upotrebe. Za prskanje protiv lisnih uši i gusenica koristi se blaža smeša, a za prihranu jača. Osim koprive, koristi se i voda u kojoj se kuvao krompir, kao i pepeo drveta. Pepeo bogati zemljište kalijumom i pomaže u zaštiti od nekih štetočina.

Ako koristite mineralna đubriva, pazite na dozu. Univerzalno đubrivo sa jednakim delovima azota, fosfora i kalijuma može da posluži, ali se nikada ne stavlja direktno na koren. Bolje je rastvoriti ga u vodi i zaliti oko biljke, ili ga staviti u zemljište pored biljke. Prilikom prihrane paradajza, paprike i krastavaca, važno je ne preterivati. Biljke koje rastu u plasteniku često su osetljivije na visoke koncentracije soli.

Začinsko bilje u saksijama

Začinsko bilje je idealno za terasu. Ono ne zauzima mnogo mesta, lepo izgleda i mirisno je. Peršun voli plodno, rastresito zemljište i umerenu vlagu. Može da raste u saksiji, ali ne podnosi direktno podnevno sunce. Bosiljak traži toplinu, svetlost i redovno zalivanje. Ne voli hladnoću, pa se iznosi napolje kada su temperature stabilne. Ruzmarin, timijan i origano su mediteranske biljke. Vole sunce, propusno zemljište i manje vode. Origano se lako širi i može da bude trajnica ako prezim i u zaštićenom prostoru.

Mirođija je biljka koja se sama obnavlja ako joj dozvolite da osemeni. Vlasac je višegodišnji i može da se reže nekoliko puta godišnje. Nanu je bolje držati u zasebnoj posudi, jer se brzo širi i guši druge biljke. Sve ove biljke mogu da se kombinuju u istoj žardinjeri ako imaju slične zahteve. Bosiljak i origano dobro idu uz paradajz, a peršun uz šargarepu i grašak. Začinsko bilje se ne mora mnogo prihranjivati, ali mu prijа umerena doza komposta.

Lisnato povrće, salate i rotkvice

Zelena salata, rukola, spanać i blitva su odlični za početnike. Mogu da se seju direktno u veće saksije ili žardinjere. Salata voli svetlost, ali ne preteranu vrućinu. Leti joj prijа malo senke. Rukola je brza, ljuta i može da se reže više puta. Spanać i blitva traže više prostora i dublje posude. Rotkvice su popularne jer brzo niču, ali nisu uvek idealne za terasu. Ako su u plitkoj posudi ili na previsokoj temperaturi, neće formirati koren. Zato se rotkvice seju u proleće i jesen, kada je umereno. Razređuju se na pet do sedam centimetara, inače ostaju sitne.

Lisnato povrće voli ravnomernu vlagu. Ako se presuši, listovi postaju gorki i žilavi. Ako je previše mokro, javlja se trulež. U plasteniku se salata može gajiti i zimi, ali samo ako temperatura ne pada prenisko. Ledena salata je otpornija. Za kontinuiranu berbu, salata se seje u intervalima, svake dve do tri nedelje. Tako uvek imate mlade listove. Rukola i spanać mogu da se beru mladi, što je praktičnije nego čekati velike glavice.

Cherry paradajz u saksiji

Cherry paradajz je jedan od najzahvalnijih useva za terasu. Male sorte mogu da rastu u saksijama od deset do dvadeset litara, ali što je posuda veća, to je bolje. Paradajz treba postaviti na sunčano mesto, uz kolac ili mrežu za oslonac. Kada biljka počne da cveta, dobro je protresti vrh stabljike ili koristiti meku četkicu za ručno oprašivanje, posebno u zatvorenoj terasi ili plasteniku. Paradajz je samooplodna biljka, pa mu je dovoljno blago potresanje. Ako nema vetra i insekata, ručno oprašivanje povećava rod.

Zaperci se uklanjaju kako bi biljka usmerila snagu u plodove. To su bočni izdanci koji izlaze između stabljike i lista. Kod visokih sorti ostavlja se jedna ili dve glavne stabljike. Kada biljka dostigne željenu visinu, vrh se zakida. Zalivanje treba da bude redovno, ali ne preobilno. Paradajz ne voli da mu zemljište bude stalno mokro. Prihrana koprivom jednom nedeljno daje odlične rezultate. Takođe, paradajz može da štiti od komaraca i muva, pa ga mnogi drže na terasi i zbog toga.

Plamenjača je najveći neprijatelj paradajza. Pojavljuje se u vlažnim uslovima, naročito posle kiše. Preventivno se uklanjaju donji listovi, izbegava se zalivanje po listu uveče i održava se rastojanje između biljaka. Ako se pojave tamne pege, zaraženi listovi se uklanjaju. U plasteniku je rizik manji ako se provetrava, ali nije nula. Plodored je važan: paradajz se ne sadi na isto mesto svake godine. U saksijama se menja barem deo zemljišta.

Paprike, čili papričice i krastavci

Paprike i čili papričice su idealne za saksije. One vole toplinu i sunce. Seme ima tvrdu ljusku, pa klija dugo. Može se potopiti u vodu ili čaj od kamilice pre setve. Paprike se seju rano, već u februaru ili martu, ako se pravi rasad. Presađuju se u veće posude kada imaju nekoliko listova. U plasteniku napreduju odlično, ali im treba dosta svetla. Čili papričice mogu da prezime u kući ako se unesu pre mraza. Tada mogu da daju plodove i do decembra.

Krastavci u saksijama su mogući, ali zahtevaju više vode i prostora. Mogu da se puste uz mrežu ili kukuruz kao oslonac. Krastavci imaju manji koren od paradajza, ali im treba stalna vlaga. Ako se gaje u plasteniku, treba ih provetravati, jer su skloni gljivičnim oboljenjima. Tikvice traže još više prostora. Postoje sorte koje ne rastu kao loza, pa su pogodnije za manje prostore. Oprašivanje tikvica može da bude problem ako nema pčela. Tada se muški cvet otkine i koristi kao četkica za ženski cvet.

Jagode u žardinjerama i saksijama

Jagode su odlične za terasu i balkon. Postoje sorte mesečarke koje rađaju skoro celu sezonu. Mogu da se gaje u žardinjerama, visećim korpama i saksijama. Vole sunce, ali im prijа i blaga senka u najtoplijem delu dana. Zemljište treba da bude humusno, propusno i blago kiselo. Pre sadnje, dobro je umešati kompost. Jagode se ne smeju saditi preduboko, jer tada srce biljke može da istruli. Zalivaju se redovno, ali ne po plodovima. Posle tri godine, rod opada, pa je bolje nabaviti nove sadnice ili mlade vreže.

Jagode u saksijama često imaju manje plodova nego u bašti, ali su ukusne. Ako se drže u plasteniku, mogu da rode ranije. Zimi ih treba zaštititi od jakog mraza. Listovi mogu da prežive blage hladnoće, ali koren u plitkoj posudi lako izmrzne. Zato se saksije obmotavaju ili unose u zaštićeni prostor. Jagode su osjetljive na sivu trulež, naročito kada su plodovi na vlažnom zemljištu. Podmetači i slama pomažu da plodovi ostanu čisti.

Mali plastenik: mogućnosti i ograničenja

Mali plastenik je odličan za početnike koji žele da produže sezonu. U njemu se može gajiti salata, rukola, spanać, blitva, rotkvice, mladi luk, začinsko bilje, pa čak i paradajz i paprike. Međutim, plastenik nije čarobni štapić. Ako je folija tanka, zimi neće zaštititi od jakog mraza. Ako se ne provetrava, vlaga će izazvati bolesti. Ako se ne zaliva redovno, zemljište će se isušiti. Zato je važno imati plan: šta seješ u kom periodu, kako zalivaš, kada otvaraš plastenik, čime prihranjuješ.

U plasteniku se mogu gajiti i biljke u saksijama, što olakšava kontrolu. Police po stranama povećavaju prostor. Ako je plastenik na otvorenom, treba ga učvrstiti. Ako je na terasi, treba paziti da ne odleti. Zimi se u njemu mogu držati otpornije kulture, ali ne i tropske biljke bez grejanja. Mnogi koriste plastenik za rasad u proleće, a leti za paradajz i paprike. U jesen se u njemu mogu gajiti salate i spanać. Zimi najčešće miruje, osim ako nema dodatne zaštite.

Zaštita od bolesti i štetočina

Plamenjača, pepelnica, lisne uši, puževi, grinje i bele mušice su česti problemi. Preventiva je najvažnija. Biljke treba zalivati umereno, provetravati prostor, uklanjati zaražene listove i ne pretrpavati biljke. Kopriva, beli luk, neven i kamilica mogu da pomognu kao prirodni repelenti. Puževi se skupljaju ručno ili se oko gredica stavljaju barijere. Ptice mogu da kljucaju seme i plodove, pa se prekrivaju mrežom. Glodari, kao što su voluharice, mogu da prave štete u bašti, ali u saksijama na terasi su ređi.

Ako se pojavi bolest, najbolje je ukloniti obolele delove i ne bacati ih u kompost ako nije sigurno da će se razložiti. Plamenjača se širi vlagom, pa je suvo lišće i dobra cirkulacija vazduha ključna. U plasteniku se ne sme zalivati uveče po listu. Ujutru je bolje, jer dan sunca i vetra osuši listove. Ako se koriste preparati, treba birati one sa kratkom karencom i pridržavati se uputstva. Mnogi se odlučuju za ekološke metode, čak i ako rod bude nešto manji.

Plodored i dobre komšije u povrtnjaku

Plodored je izuzetno važan, čak i u malim prostorima. Ista biljka ne treba da raste na istom mestu iz godine u godinu. To smanjuje rizik od bolesti i iscrpljivanja zemljišta. U saksijama se menja zemljište ili se posude rotiraju. U bašti se smenjuju kulture: jedna godina paradajz, druga mahunarke, treća lisnato povrće. Dobre komšije su šargarepa i luk, grašak i peršun, bosiljak i paradajz. Loše kombinacije su paradajz i krompir, luk i kupus, krastavac i rotkvica. Ove smernice nisu apsolutne, ali pomažu u planiranju.

U plasteniku je plodored teže sprovesti zbog ograničenog prostora. Zato se koristi više saksija i kontejnera koji se mogu pomerati. Ako se ista zemlja koristi više godina, treba je obogatiti kompostom i povremeno zameniti. Biljke koje se gaje u istoj zemlji stalno su izloženije bolestima. Zato je dobro imati nekoliko različitih posuda i menjati useve. Na primer, jedne godine paradajz, sledeće paprike, pa salata. To nije uvek moguće, ali je vredno truda.

Voćke u saksijama

I voćke mogu da rastu u saksijama, ali moraju biti patuljaste sorte. Jagode su najlakše. Borovnice traže kiselo zemljište i dosta vode. Smokve mogu da uspeju u velikim posudama ako se zimi zaštite. Patuljaste breskve i nektarine su moguće, ali su zahtevnije. Aronija je grm, pa joj treba velika posuda i dosta prostora. Voćke u saksijama ne daju veliki rod, ali mogu da budu dekorativne i zanimljive. Za razliku od povrća, one traže više godina da se razviju i često zahtevaju rezidbu.

Ako planirate voćku u saksiji, počnite sa jagodama ili patuljastom borovnicom. One su zahvalnije. Smokva može da bude lepa na terasi, ali joj treba sunce i zaštita od mraza. U plasteniku voćke mogu da prezime ako temperatura ne pada prenisko. Ipak, plastenik nije staklenik sa grejanjem. Zato se voćke često unose u zimski period ili se dodatno obmotavaju. Važno je da posuda ima drenažu i da zemljište nije stalno mokro.

Mesec po mesec u malom povrtnjaku

Januar i februar su meseci planiranja i nabavke semena. Tada se čiste posude, priprema zemljište i pravi raspored. Paprike i čili mogu da se seju krajem februara. Mart je vreme za setvu paradajza, salate, bosiljka i drugih biljaka za rasad. April je mesec pikiranja i kaljenja. U plastenik se mogu saditi salata, rotkvice i rani krompir. Maj je vreme za presađivanje paradajza, paprike, krastavaca i tikvica, kada prođe opasnost od mraza. Jun i jul su meseci rasta, zalivanja, prihrane i zaštite. Avgust je vreme za berbu i setvu jesenjih kultura. Septembar i oktobar su idealni za salatu, spanać, rotkvice i sadnju jagoda. Novembar i decembar su za pripremu zimnice, zaštitu biljaka i planiranje sledeće sezone.

Naravno, ovi rokovi zavise od klime. U hladnijim krajevima se sve pomera nedelju ili dve kasnije. U toplijim, ranije. U plasteniku se sezona produžava, ali se ne sme zaboraviti provetravanje. Leti plastenik može da se pregreje, pa se otvara ili senči. Zimi se koristi za zaštitu od kiše i blagih mrazeva. Ako se sve radi postepeno, početnik može da nauči mnogo u prvoj sezoni.

Najčešće greške početnika

Prva greška je previše biljaka u malom prostoru. Druga je previše vode. Treća je nedostatak svetla. Četvrta je preterano đubrenje. Peta je neredovno praćenje biljaka. Šesta je kupovina semena bez plana. Sedma je očekivanje da će sve uspeti iz prve. Iskustvo se stiče pokušajima. Nije strašno ako nešto propadne. Važno je naučiti zašto se to dogodilo i pokušati ponovo. Povrtarstvo je strpljiv hobi. Ono nagrađuje one koji posmatraju, prilagođavaju se i ne odustaju.

Mnogi početnici misle da je plastenik rešenje za sve. On jeste pomoć, ali zahteva redovno održavanje. Drugi misle da je terasa previše mala. I na maloj terasi može da se gaji začinsko bilje, salata, rotkvice i cherry paradajz. Treći misle da im treba skupa oprema. Ne treba. Dovoljne su saksije, zemlja, seme, voda i malo volje. Naravno, ako se uloži više, rezultati mogu biti bolji, ali početak ne mora da bude skup.

Zaključak

Povrtarstvo na terasi, u plasteniku i maloj bašti je dostupno gotovo svima. Bilo da imate samo nekoliko saksija ili parče zemlje, možete da uzgajate svoje povrće. Ključ je u planiranju, umerenom zalivanju, kvalitetnom zemljištu, dovoljno sunca i redovnoj pažnji. Cherry paradajz, začinsko bilje, salata, rotkvice i jagode odlični su za početak. Kada savladate osnove, možete da pređete na paprike, krastavce, tikvice, pa i voćke u saksijama. Plastenik može da produži sezonu i zaštiti biljke, ali ga treba koristiti mudro. Najveća nagrada je svež plod koji ste sami uzgajali, znajući da u njega niste uneli nepotrebne hemikalije. Ako se pojave problemi, ne odustajte. Povrtarstvo je veština koja se uči iz sezone u sezonu, a svaki novi list i plod vrede truda.